“Gorane, stvorio si mašinu”! Bile su to šaljive reči našeg prijatelja Zlaje, izgovorene u trenutku podrške jednoj od mojih zahtevnijih vožnji. Prethodno, sportski sam život dugo godina “živela” s bratom pod koševima, zamenila ga klikerima i fudbalom s dva sina, i taman sam “napredovala” do prvih džudo-lekcija s mlađim, slušajući fantastične priče istočnjačke filozofije od strane džudo-majstora i legende Zemuna – Srbe, a onda se “dosetila jadu” i, k’o velim, baš bih nešto da promenim! Dok živiš menjaš se i sve promene koje su spolja drugima vidljive u stvari su potekle iz tvog unutrašnjeg bića; začele se ko zna kada u nekom skrivenom tamnom kutku tvoje suštine, tražile pogodan trenutak da proklijaju, razviju se, narastu i konačno dosegnu svoju punu visinu i značaj. Zato i smatram da je moja odluka da počnem da vozim bicikl jedna od presudnih u mojim zrelijim, rekla bih i mudrijim godinama (to je sad srećna zamena za ono ranije – “starijim”)...
Ostatak, kao i uvek zanimljivog, teksta koleginice Emire pročitajte na njenom blogu: Zvoncara
Ostatak, kao i uvek zanimljivog, teksta koleginice Emire pročitajte na njenom blogu: Zvoncara
RSS Feed
