Kolega Bane Grković je izvezao svoj prvi brevet, a ni manje ni više nego 300k,
i to skoro triplirajući svoju dosadašnju maksimalnu dnevnu kilometražu ! :-) Bravo Bane!!
U celosti prenosimo tekst sa Banetovog bloga http://www.dnevnikjednogbicikliste.rs
Kako sam u jednom danu biciklom prešao 305 kilometara by Bane Grković
i to skoro triplirajući svoju dosadašnju maksimalnu dnevnu kilometražu ! :-) Bravo Bane!!
U celosti prenosimo tekst sa Banetovog bloga http://www.dnevnikjednogbicikliste.rs
Kako sam u jednom danu biciklom prešao 305 kilometara by Bane Grković
Za brevet sam prvi put čuo pre nekoliko meseci i potpuno se oduševio. Biciklistički maraton koji nije trka, u kojem nema prvog i poslednjeg, u kojem si sam sa sobom i jedino od tebe zavisi da li ćeš uspeti, izdržati. Sremski brevet, početkom aprila, od 200 kilometara, sam propustio. Ovaj od 300 sam uspešno završio. Izvezao sam ga za oko 19 i po sati, pola sata pre vremenskog roka, uprkos noćnoj vožnji, gadnom gumi defektu, uprkos olujnom vetru koji mi je duvao, a kako drugačije nego u lice, poslednjih 20 kilometara.
Ponoćni start Prvi brevet, pa još od 300 kilometara, pa još i ponoćni start. Sve je trebalo da počne u subotu u 9, ali je start pomeren na ponoć kako bismo izbegli najavljeno nevreme za subotu na nedelju noć. Mesto okupljanja i starta park u Bloku 22.
Pre ovog breveta moj rekord je bio 111 kilometara pređenih biciklom u jednom danu.
Ponoćni start Prvi brevet, pa još od 300 kilometara, pa još i ponoćni start. Sve je trebalo da počne u subotu u 9, ali je start pomeren na ponoć kako bismo izbegli najavljeno nevreme za subotu na nedelju noć. Mesto okupljanja i starta park u Bloku 22.
Pre ovog breveta moj rekord je bio 111 kilometara pređenih biciklom u jednom danu.
Kad svetlucanje svetla u mraku nestane Krenuli smo nešto malo posle ponoći. Uglavio sam se, barem sam ja tako mislio, u sredinu grupe. Prvi put vozim noću, tu mi je najsigurnije. Pratim tempo, a onda u jednom trenutku shvatim da iza mene nema nikog, a ispred mene od grupe samo vidim da svetlucaju u mraku. I tako do Avale i prvog ozbiljnog uspona kada su svetlucanje svetla nestala.
Gde je taj Mladenovac? Nastavljam sam po mrklom mraku. Spuštam se niz Avalu i ubeđen sam da je Mladenovac tu odmah iza nje. A to odmah je bilo još nekih 40 kilometara.
Put uglavnom katastrofalan, pun rupa. Ne vidim na brzinometru koji mi je tempo. Nemam osećaj gde se nalazim i koliko još ima do Mladenovca. Niko me ne stiže. Čak sam nekoliko puta pomislio da sam promašio neko skretanje u tom mraku.
Iza Mladenovca me je konačno neko sustigao: Luka, Martin i Aleksandar. Sa njima sam vozio do Topole i svoje prve pauze na 82. kilometru.
Gumi defekt zbog krem bananice Na bušenje gume sam bio spreman. To se jednostavno dešava kada vozite bajs. Ali da ću imati gumi defekt spoljne gume i to zbog gluposti… I sve to na nekih 35 kilometara pred Svilajnac, negde gde nema ni prodavnice, a kamolo nečega što ima veze sa popravkom bicikla.
Gde je taj Mladenovac? Nastavljam sam po mrklom mraku. Spuštam se niz Avalu i ubeđen sam da je Mladenovac tu odmah iza nje. A to odmah je bilo još nekih 40 kilometara.
Put uglavnom katastrofalan, pun rupa. Ne vidim na brzinometru koji mi je tempo. Nemam osećaj gde se nalazim i koliko još ima do Mladenovca. Niko me ne stiže. Čak sam nekoliko puta pomislio da sam promašio neko skretanje u tom mraku.
Iza Mladenovca me je konačno neko sustigao: Luka, Martin i Aleksandar. Sa njima sam vozio do Topole i svoje prve pauze na 82. kilometru.
Gumi defekt zbog krem bananice Na bušenje gume sam bio spreman. To se jednostavno dešava kada vozite bajs. Ali da ću imati gumi defekt spoljne gume i to zbog gluposti… I sve to na nekih 35 kilometara pred Svilajnac, negde gde nema ni prodavnice, a kamolo nečega što ima veze sa popravkom bicikla.
Posle uzbrdice, naiđe i nizbrdica. I gde ćeš veće radosti za biciklistu. Brzinometar pokazuje 40 km/h. Čujem da je nešto ispalo. Okrenem se i na putu vidim nešto crveno. Moj bicikl je crven i kroz glavu mi je proletelo “otpao deo bajsa” i zakočim.
I ovde su se pokazalo kao tačne sve one pohvale servisera da imam odlične hidraulične kočnice. Brzina 40km/h, točak blokiran, spoljna guma pocepana.
Brevet – u njemu si sam sa sobom i jedino od tebe zavisi da li ćeš uspeti. Kao da mi se ovo desilo barem pet puta do sada, a inače poslednji put sam gumu krpio pre 15 godina. Ni sekund razmišljanja “A šta sada?”.
Unutrašnju gumu sam iskidao. Deo stavio na mesto gde je rupa na spoljnoj, a ostatak obmotao oko točka. I ajmo dalje. Valjda taj Svilajnac ima neku prodavnicu guma. Ima. Idemo dalje.
Oluja za kraj Na izlazu iz Požarevca sustgao me je, bolje reći sreo, Alesandar Mitić. Pravio čovek dužu pauzu u Požarevcu. Nastavili smo zajedno. Tempo oko 21 km/h. Nisam hteo brže, a Aleksandar je bio korektan da to poštuje.
I ovde su se pokazalo kao tačne sve one pohvale servisera da imam odlične hidraulične kočnice. Brzina 40km/h, točak blokiran, spoljna guma pocepana.
Brevet – u njemu si sam sa sobom i jedino od tebe zavisi da li ćeš uspeti. Kao da mi se ovo desilo barem pet puta do sada, a inače poslednji put sam gumu krpio pre 15 godina. Ni sekund razmišljanja “A šta sada?”.
Unutrašnju gumu sam iskidao. Deo stavio na mesto gde je rupa na spoljnoj, a ostatak obmotao oko točka. I ajmo dalje. Valjda taj Svilajnac ima neku prodavnicu guma. Ima. Idemo dalje.
Oluja za kraj Na izlazu iz Požarevca sustgao me je, bolje reći sreo, Alesandar Mitić. Pravio čovek dužu pauzu u Požarevcu. Nastavili smo zajedno. Tempo oko 21 km/h. Nisam hteo brže, a Aleksandar je bio korektan da to poštuje.
- Je l’ možeš bar 25? – pitao me je.
Možda bih u tom trenutku i mogao, ali pitanje je do kada bih izdržao ako pojačam tempo. Pred nama je još oko 90 kilometara, dva sata je posle podne i imamo oko 6 sati da izvezemo brevet. I klaj, klaj ka Beogradu.
Dogovor je bio da na izlazu iz Pančeva, kada nam ostaje još 22 kilometra do cilja, napravimo poslednju pauzu. Čak sam tada i Igoru Raliću poslao sms da nam čuva gibanicu kojom tradicionalno dočekuje učesnike breveta.
Tek što smo skrenuli na put ka Beogradu počeo je da duva veoma jak vetar. Naravno ne u leđa. Valjda da kraj bude što teži, a da ti uspešno zavšen brevet bude još draži.
Čemu sve to? Ovo sam već napisao, ali vredi ponoviti. Brevet – u njemu si sam sa sobom i jedino od tebe zavisi da li ćeš uspeti.
Možda bih u tom trenutku i mogao, ali pitanje je do kada bih izdržao ako pojačam tempo. Pred nama je još oko 90 kilometara, dva sata je posle podne i imamo oko 6 sati da izvezemo brevet. I klaj, klaj ka Beogradu.
Dogovor je bio da na izlazu iz Pančeva, kada nam ostaje još 22 kilometra do cilja, napravimo poslednju pauzu. Čak sam tada i Igoru Raliću poslao sms da nam čuva gibanicu kojom tradicionalno dočekuje učesnike breveta.
Tek što smo skrenuli na put ka Beogradu počeo je da duva veoma jak vetar. Naravno ne u leđa. Valjda da kraj bude što teži, a da ti uspešno zavšen brevet bude još draži.
Čemu sve to? Ovo sam već napisao, ali vredi ponoviti. Brevet – u njemu si sam sa sobom i jedino od tebe zavisi da li ćeš uspeti.
RSS Feed
